Људска комедија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Људска комедија (франц. ) заједнички је назив за романе француског реалистичног писца Оноре де Балзака, међусобно повезане, у којима настоји да пружи слику о свом времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима, да прикаже живот свих друштвених класа и слојева, да осветли тајне човекове психе. Балзак је први употребио механизам враћања истих ликова кроз своје књиге како би изразио јединство друштва које слика. У предговору «Људске комедије» објављене 1842. године наглашава да ће то бити историја коју су заборавили толики историчари, историја нарави. Он у различитим облицима приказује успон капитализма и свемоћ новца што доводи до нестајања племства и распадања друштвених веза. Наслов предговора је био инспирисан насловом Дантеовог дела Божанствена комедија. Предвидео је да «Људска комедија» садржи 137 дела, али је стигао да напише 91 дело. Том броју се могу додати још три романа које није предвидео првобитним планом. У број од 94 дела не улазе «Голицаве приче» ни Балзакови младалачки романи написани пре 1829. године.[1]
Људска комедија | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | La Comédie humaine |
Аутор | Оноре де Балзак |
Земља | Француска |
Језик | француски језик |
Жанр / врста дела | роман |
Издавање | |
Датум | 1842. |
Балзак је историчарима свих времена највише замерао што су они пишући о животу појединих народа изостављали оно најзанимљивије и најважније, опис људске нарави. То је био његов цињ овим делом, да историју нарави Француске објави систематизовано у једном делу и на тај начин да целокупну слику друштва и епохе.
Његов предговор почиње његовим говором о рађању идеје за писање једног таквог дела, која је настала када је поредио друштво и природу, човека и животиње, схвативши колико је човек и његово функционисање сложеније од животињског и како би за разлику од Бифоновог дела у коме је изложена наука о животињама, његово дело – "наука" о људима било знатно сложеније. Ипак, опажа одређени еволутивни закон у људском друштву за који се у животињском свету залагао и природњак Сент Илер. Балзак сматра да се сви људи рађају исти и равноправни, али да се у зависности од друштвене ситуације развијају (као што је и Русо тврдио да цивилизација квари људе). Пре свега, немогуће је описати само одређене ликове, типове личности и карактере јер сви зависе од неких спољашњих чиниоца – какви су материјални, друштвени услови, историјска ситуација и слично. Он је желео да открије суштину односа међу људима и представи је у једном делу, хтео је да открије начин по коме функционишу и по којима се друштвени односи граде. Балзак говори о принципима на којима друштво почива. Као најбитније елементе који утичу на друштво, Балзак наводи религију и монархију, али такође сматра да је страст највећи људски покретач. Такође, мисао и страст разарају друштво.[1]
Унутрашње значење Људске комедије се заснива на закону по коме човек није ни добар ни лош, да је он онакав какви су његов нагон и способности. Супротно распрострањеном мишљењу, друштво човека може да учини бољим, а оно што квари човека је користољубље. По његовом мишљењу католицизам је савршен поредак сузбијања зла и изопачености у људима, па је самим тим хришћанство, а посебно католицизам као хришћанска доктрина најважнији део друштвеног поретка, где су главни елементи смисао и страст уједно и најразорнији. С обзиром да је хришћанство створило нове народе према његовом мишљењу само оно може и да их сачува.
Писањем овод дела Балзак је знао да ће неки делови комедије бити пуни ружних страна друштва, што може изгледати као да пропагира неморал, али се помирио са тиме пошто је он само приказивао ствари каквим стварно јесу. Себе сматра историчарем, а историја за разлику од романа не мора да тежи лепоме. Историја се не мења да би изгледала лепше док романи теже некој бољој стварности. Исто тако сматра да ће будућност човека остати иста, без обзира на науку и њене успехе и достигнућа. Чуда електрицитета неће ништа више да промене човекову природу него што је променило Колумбово запажање да је земља округла, као ни Галилејев доказ тога. Исто то вреди и за човеков однос са Богом.