Друзи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Друзи[18] су езотеричка, монотеистичка религијска заједница са око милион људи, која се налази превасходно на простоју Сирије, Либана, Израела и Јордана. Они сматрају да је Шуајб предак Друза, те га поштују као свог духовног оснивача и главног пророка.[19][20][21][22][23] Ова религија је заснована на учењима Хамзе ибн Али ибн Ахмада, фатимидског калифа Ел Хаким би Амр Алаха и древних грчких филозофа као што су Платон, Аристотел, Питагора и Зенон из Китијума.[24][25] Друзи су езотерична етнорелигијска група која говори арапски[26][27] пореклом из западне Азије и који се самоидентификују као Народ монотеизма (Ал-Мувахидун).[28]
| |
Укупна популација | |
---|---|
≈800.000[1][2][3] to 2.000.000[4] | |
Оснивач | |
Хамза имб Али ибн Ахмад[5] и Ел Хаким би Амр Алах[6] | |
Региони са значајном популацијом | |
Сирија | 600,000[7][8] |
Либан | 250,000[9] |
Израел | 143,000[10] |
Венецуела | 60,000[11] |
Сједињене Државе | 50,000[12] |
Канада | 25,000[13] |
Јордан | 20,000[14] |
Аустралија | 20,000[15] |
Њемачка | 10,000[16] |
Религије | |
друизам | |
Свети списи | |
Посланице мудрости () | |
Језици | |
Посланице мудрости су основни и централни текст друзке вере.[29] Вера Друза укључује елементе исмаилизма, огранка шиизма,[30] гностицизма,[31][32] хришћанства,[31][32] зороастризма,[33][34] будизма,[35][36] хиндуизма,[37][38] новоплатонизма,[31][32] питагорејанизма,[37][38] и других филозофија и веровања, стварајући засебну и тајанствену теологију засновану на езотеричној интерпретацији списа, која наглашава улогу ума и истинитости.[28][38] Друзи верују у теофанију и реинкарнацију или пресељење душе.[39] Друзи верују да се на крају циклуса поновног рађања, који се постиже узастопним реинкарнацијама, душа сједињује са космичким умом ().[40]
Иако се вера првобитно развила из исмаилизма, Друзи се не идентификују као муслимани.[41][42][43] Друзи се теолошки разликују од муслимана због свог еклектичног система доктрина,[44][43] као што су веровање у теофанију и реинкарнацију, а они не прихватају нити прате пет стубова ислама.[43]
Вера Друза је једна од главних верских група на Леванту, са између 800.000 и милион присталица. Највише их има у Либану, Сирији и Израелу, са малим заједницама у Јордану. Они чине 5,5% становништва Либана, 3% Сирије и 1,6% Израела. Најстарије и најгушће насељене заједнице Друза постоје у планини Либан и на југу Сирије око Џабал ал Друза (дословно „Планина Друза“).[45] Друшки друштвени обичаји се знатно разликују од обичаја муслимана и данашњих урбанизованијих хришћана. Познато је да формирају уско повезане, кохезивне заједнице које не допуштају у потпуности приступ онима који нису Друзи.
Заједница Друза играла је критично важну улогу у обликовању историје Леванта, где и даље игра значајну политичку улогу. Као верска мањина у свакој земљи у којој се налазе, често су били изложени прогонима различитих муслиманских режима.[46] Недавно су Друзи били на мети исламских екстремиста.[47][48]