Кубанска ракетна криза
сукоб СССР и САД око нуклеарних ракета на Куби / From Wikipedia, the free encyclopedia
Кубанска ракетна криза (енгл. ; или само Кубанска криза, енгл. ), на Куби позната и као Октобарска криза (шп. ), у Русији као Карипска криза (рус. ) или Ракетна криза (енгл. ), је један од критичних момената Хладног рата, који је свет довео на ивицу нуклеарног уништења.[2][3]
Овај чланак је недовршен. |
Кубанска ракетна криза | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Хладног рата | |||||||||||
Приказ домета совјетских ракета на Куби | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
Без губитака | 1 Локид U-2, заједно са пилотом Рудолфом Андерсоном |
Сукобу је претходило размештање америчких ракета средњег домета (2.400 km) у бази код Измира у Турској, и у бази око Барија у Италији. Било је и преговора о смештању ракета у Француској, али они нису успели.[4] У међувремену се на Куби догодила револуција после које је Фидел Кастро дошао на власт. Две године касније, 1961. су САД потпомогле инвазију на Залив свиња, која није успела. Након тога је 1962. године СССР инсталирао нуклеарне ракете на Куби, што су САД прогласиле за претњу својој безбедности и повреду интересне сфере. Криза је ескалирала крајем октобра 1962. године поморским карантином Кубе од стране САД. Тада је намерно употребљен назив поморски карантин, а не поморска блокада, пошто се термин блокада може сматрати објавом рата.[1]
После вишедневног натезања и „игре живаца”, у којој су главни актери били Џон Ф. Кенеди, Никита С. Хрушчов и Фидел Кастро, Совјетски Савез је повукао оружје, а заузврат добио гаранцију Сједињених држава да неће напасти Кубу.[5] Једанаест месеци после договора Кенеди - Хрушчов (до септембра 1963) америчко атомско оружје у Турској је деактивирано. Постигнут је договор о успостављању вруће линије (такозвани црвени телефон) између Москве и Вашингтона.[6][7]
Криза је у два наврата била веома близу ескалације у рат током суботе, 27. октобра 1962. Први инцидент је било обарање америчког шпијунског авиона Локид U-2, приликом кога је и пилот мајор Ралф Андерсон страдао.[8] Након тога су војни званичници вршили велики притисак на Кенедија да нареди бомбардовање Кубе. Међу главнима су били врховни командант ваздухопловства Кертис Лемеј, и начелник генералштаба Максвел Тејлор. Кенеди је тада издржао притиске, и није наредио бомбардовање.[9] Други инцидент се десио када су амерички бродови покушали да натерају једну совјетску подморницу да изрони, тако што су бацали подводне бомбе. Та подморница је носила нуклеарни торпедо, и у њој су била 3 члана посаде. Двојица су хтела да испале тај торпедо на амерички брод, али је трећи, Василиј Архипов, гласао против лансирања, чиме је вероватно спречио амерички контраудар, и предстојећу ескалацију.[10]. Накнадно је тај датум у САД назван Црном суботом, јер је тог дана Хладни рат био најближи нуклеарном рату и уништењу.
По неким теоријама завере је Кенедијево попуштање СССР-у по питању тајног повлачења америчких ракета из Италије и Турске био један од узрока атентата на њега 1963. године, пошто се показао слабим по питању сузбијања комунизма. Слично томе, постоји мишљење да је један од разлога смене Никите Хрушчова 1964. године био и повлачење Совјетских ракета са Кубе. Међутим залагање оба лидера је помогло спречавању ескалације кризе у нуклеарни рат.