Павле Карађорђевић
кнез намесник Југославије (1934—41) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Павле Карађорђевић (Санкт Петербург, 15/27. април 1893 — Париз, 14. септембар 1976) је био члан династије Карађорђевић и de facto шеф државе као кнез-намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра I Карађорђевића 1934. до 27. марта 1941. године. Једини син кнеза Арсена Карађорђевића, рођеног брата краља Петра I. Велики познавалац сликарства и уметности уопште.
Павле Карађорђевић | |
---|---|
Пуно име | Павле Арсена Карађорђевић |
Датум рођења | (1893-04-27)27. април 1893. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 24. септембар 1976.(1976-09-24) (83 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Супружник | Олга Карађорђевић |
Потомство | Александар Карађорђевић, Никола Карађорђевић, Јелисавета Карађорђевић |
Родитељи | Арсен Карађорђевић Аурора Павлова Демидов |
Династија | Карађорђевићи |
Регент Југославије Кнез намесник Југославије | |
Период | 9. октобар 1934 — 27. март 1941. |
Претходник | Александар I Карађорђевић |
Наследник | Петар II Карађорђевић |
Савладар | de jure: Иво Перовић Раденко Станковић |
Чин | армијски генерал |
Монограм кнеза-регента Југославије Павла Карађорђевића Грб кнеза-регента Југославије Павла Карађорђевића Стандарта кнеза-регента Југославије Павла Карађорђевића |
До атентата на краља Александра I 1934. године, уопште се није бавио политиком већ је живео повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао је синове Александра (1924—2016), Николу (1928—1954) и кћер Јелисавету (1936). После атентата у Марсељу према опоруци краља Александра постао један од тројице чланова намесништва у име малолетног краља Петра II. Убрзо се наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији, док су намесници Иво Перовић и Раденко Станковић били само фигуре. У спољној политици проводио је политику отклона од Француске, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Свестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је решити националне проблеме у Југославији. Резултат његових договора са Влатком Мачеком било је стварање Бановине Хрватске 1939. године, као први корак у будућем преуређењу централизоване државе. У свом деловању као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно радикала.
Увидевши да Уједињено Краљевство нема намеру да заштити Југославију, заговарао је приступање Тројном пакту, што се и догодило 25. марта 1941. Само два дана касније, оборен је с власти војним пучем, који је народ масовно подржао. Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протеран у Грчку. Уследио је немачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана.
Павла су из Грчке британске снаге одвеле у Кенију и држале у заточеништву за време Другог светског рата. Након пуштања живео је у Француској, где је и преминуо 1976. године.
Трећи је Србин који је летео авионом, после његове браће од стрица Александра и Ђорђа, а други над Србијом после Ђорђа Карађорђевића.[1]