Селим III
From Wikipedia, the free encyclopedia
Селим III (24. децембар 1761 — 28/29. јул 1808) био је турски султан у периоду 1789—1807.[1]
Тачност овог чланка је оспорена. |
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Селим III | |
---|---|
Пуно име | Селим од Мустафе |
Датум рођења | (1761-12-24)24. децембар 1761. |
Место рођења | Константинопољ, Османско царство |
Датум смрти | 29. јул 1808.(1808-07-29) (46 год.) |
Место смрти | Истанбул, Османско царство |
Родитељи | Мустафа III Михришах валиде султанија |
Династија | Османска династија |
28. Султан Османског царства | |
Период | 1789 — 1807 |
Претходник | Абдул Хамид I |
Наследник | Мустафа IV |
Султан Селим III је дошао на власт у априлу 1789. године и поче одмах спроводити обимне реформе у целом Царству. Спроведене су и пореске реформе којима су и земљишни поседи увучени у систем, а реорганизација војске је била спроведена уз помоћ француских војних саветника. Упркос томе његове трупе у рату против Аустрије и Русије су више пута потучене. Селим III је полагао велику бригу на дипломатске односе са свим европским земљама, специјално са Француском. Добри односи према Французима били су и више него неопходни када је Наполеон извршио војни поход на Египат.
Султан је склопио савез са Енглезима како би се борбом супротставио Французима. Французи склопише у јануару 1800. године прекид борби са Османлијама, али Енглези прекршише уговорено савезништво и трупе султана се у марту морали након безуспешне борбе повући у пустињу. У марту 1802. године склопише Османлије и Француска мир у Амијену.
У Румелији Порта је морала да се бори са устанком, а такође у исто време у Србији је избио Први српски устанак под вођством Карађорђа. Београдско утврђење је пало 1807. године у руке српским устаницима.
Јањичари и остали противници реформи су сковали заверу против Селима III и у мају 1807. године су га свргнули са власти