Стефан Владислав II
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стефан Владислав II Немањић, познат и као Владислав II Немањић, био је обласни господар у Угарској и Србији, а затим и краљ на северу Србије (1321–1324).[1] Владислав II је био син краља Драгутина и угарске принцезе Каталине.
Стефан Владислав II | |
---|---|
Пуно име | Стефан Владислав II Немањић |
Датум рођења | 1280. (?) |
Место рођења | Угарска |
Датум смрти | после 1326. |
Место смрти | Угарска |
Супружник | Констанца Морозини |
Родитељи | Драгутин Каталина Арпад |
Династија | Немањићи |
Краљ Срема | |
Период | 1321–1324. |
Претходник | Стефан Драгутин |
Наследник | нема |
Године 1292. године, Владислав II је од краља Угарске Андрије III привремено добио на управу херцештво Славонију, а после смрти краља Драгутина (у марту 1316. године), Владислав II је почео да влада државом свог оца.[2] То је било велико властелинство које се назива и Сремска краљевина. Према Дежевском споразуму из 1282. Владислав II је требало тек после смрти свога стрица краља Стефана Уроша II Милутина да преузме српски престо. Зато се Владислав II није прогласио за краља 1316. него је био само обласни господар на северу Србије, али није немогуће да је узимањем имена престолонаследника Стефан изазвао сукоб са краљем Милутином, који је брзо победио и затворио Владислава II.
После Милутинове смрти (1321. године), Владислав је ослобођен и поново је, уз помоћ Мађара, завладао земљама свог оца. Тада се прогласио и за краља као Стефан Владислав II, али су га победиле присталице Милутиновог старијег сина краља Стефана Уроша III Дечанског у близини Рудника 1324. године. Владислав II се склонио 1324. године у Угарску. После тога земљама краља Владислава II у Босни (Усором и Соли) је завладао бан Стефан II.[3]
Бивши краљ Владислав II је умро у Угарској после 1326.