Бром
From Wikipedia, the free encyclopedia
Brom (iz grč. βρῶμος, , снажан мирис[4]) јесте хемијски елемент са симболом и атомским бројем 35.[5] Спада у групу халогених елемената ( група). Елемент су, независно један од другог, открила двојица хемичара Антуан Жером Балар и Карл Јакоб Левиг 1825-1826. године. Елементарни бром је испарљива црвено-смеђа течност при собној температури, врло корозивна и отровна. Његове особине, условно речено, су између хлора и јода. Чисти бром се не налази у природи, већ углавном у виду безбојних, растворљивих кристалних халидних минералних соли, аналогно кухињској соли.
Бром је ређи од око три четвртине других елемената у Земљиној кори. Велика растворљивост јона бромида узрок је његове акумулације у океанима, а комерцијално елемент се може врло лако издвојити из слане воде. Међу највећим произвођачима брома налазе се САД, Израел и Кина. У 2007. светска производња брома износила је око 556 хиљада тона, што је приближна количина произведеног магнезијума, који је далеко више распрострањен.[6]
На високим температурама, органобромна једињења лако прелазе у слободне атоме брома, процес који има ефекат заустављања ланчаних хемијских реакција у којима учествују слободни радикали. Овај ефекат чини органобромна једињења корисним као ватроотпорна средства. Више од пола индустријски произведеног брома у свету сваке године потроши се у ове сврхе. Међутим, иста особина изазива да сунчево светло претвара нестабилна органобромна једињења у слободне атоме брома у атмосфери, па је уништење озонског омотача нежељени пратећи ефекат тог процеса. Као резултат, многа органобромна једињења, раније широко кориштена као пестициди и метил бромид, данас су забрањена. Једињења брома се данас још увек користе као флуиди при бушењу бунара, у фотографским филмовима те као интермедијарно средство у производњи многих органских једињења.
Дуго се веровало да бром нема неких есенцијалних функција код сисара, међутим новије студије показују да је бром неопходан за развој ткива. Осим тога, један од антипаразитских ензима у људском имунском систему има већу преференцију на бром од хлора. Органобромиди су неопходни и граде се ензиматски из бромида у неким нижим животним облицима у мору, посебно алгама, а пепео из морске траве био је и један од извора открића брома. Као фармацеутско средство, једноставни јон брома, –, има инхибиторске ефекте на централни нервни систем а соли бромида су у прошлости биле основни медицински седатив, пре него што су замењене лековима са краћим деловањем. Међутим, оне су и даље у употреби као антиепилептици.