Волфрам (, лат.) прелазни је металB групе са атомским бројем 74.[7][8] Име је добио по немачкој речи која означава безвредан метал. Спада у прелазне метале. Волфрам је сребрени сјајни метал, у свом чистом стању је крхак тешки метал,[9][10] велике релативне густине. Међутим, чисти монокристални волфрам је дуктилнији и може се резати тестером од тврдог челика.[11] Међу свим металима (у чистом стању) има највишу тачку топљења и другу највишу тачку кључања.[12] Његова густина је 19,25 грама по кубном центиметру,[13] упоредива са густином уранијума и злата и много већа (око 1,7 пута) од олова.[14]
Његова најпознатија употреба је као жарећа нит (филамент) у сијалицама. Волфрам је заступљен у земљиној кори у количини од 1 ppm (енгл.). Најважнији минерали волфрама су: шелит и волфрамит }}