Срби у Војводини
From Wikipedia, the free encyclopedia
Срби су најбројнија етничка заједница на подручју Војводине, северне аутономне покрајине Републике Србије. Према попису из 2022. године, Срба је у Војводини било 1.190.785 и чинили су 68,43% становништва ове покрајине.[1]
Укупна популација | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1.190.785 (2022) | |||||||||||||||||
Региони са значајном популацијом | |||||||||||||||||
Бачка | 597.669 (64,83%) | ||||||||||||||||
Банат | 354.916 (66,23%) | ||||||||||||||||
Срем | 238.200 (84,31%) | ||||||||||||||||
Језици | |||||||||||||||||
српски језик (шумадијско-војвођански и смедеревско-вршачки дијалекат) | |||||||||||||||||
Религија | |||||||||||||||||
углавном православна, мањим делом протестанти или атеисти (у прошлости су многи били и муслимани, за време османске управе) | |||||||||||||||||
Сродне етничке групе | |||||||||||||||||
Буњевци, Шокци |
У завичајном смислу, један део данашњих војвођанских Срба чини староседелачко српско становништво, док други део чини становништво досељено у току 20. и 21. века. По вероисповести, Срби у Војводини су углавном православни, а од других вероисповести, међу војвођанским Србима је знатније заступљен и протестантизам.[2]
Староседелачко српско становништво Војводине углавном говори шумадијско-војвођански, а делимично и смедеревско-вршачки дијалекат српског језика. Током 20. века су се на подручје Војводине доселили и говорници других дијалеката, највише источнохерцеговачког.